„ Izvesno je i da su nove tehnologije promenile način na koji deca provode slobodno vreme i komuniciraju između sebe“ – Marta Vasić autorka na portalu Talas.rs

– Koji su najčešći slučajevi digitalnog nasilja sa kojima ste se susretali? Da li nam možete navesti i neke primere iz vašeg okruženja?

Najčešće su to komentari oko fizičkog izgleda osobe, seksualnosti ili etniciteta. Događaju se i slučajevi onlajn ucenjivanja, a jedan od takvih slučajeva je i samoubistvo kanađanke Amande Tod. Ona je imala samo 12 godina kada je počinila samoubistvo upravo zbog digitalnog nasilja.

Jedan domaći primer je i slučaj kada je popularna srpska jutjuberka Kristina Đukić, poznatija kao Kika, objavila video pod nazivom “Fuj”, u kojem je kritikovala ponašanje pojedinih srpskih jutjubera. Tom prilikom je kao primer izdvojila sadržaj jutjubera Bogdana Ilića (na Jutjubu – Baka Prase), koji je jedan od najpoznatijih na srpskoj Jutjub sceni. Ona je nakon toga tvrdila kako je dobila ogromnu količinu loših komentara koji se mogu svrstati u blaži vid digitalnog nasilja.

– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?

Kao i u slučaju vršnjačkog nasilja u stvarnom životu, digitalno nasilje na različite načine utiče negativno na žrtve, pogotovo ukoliko je kontiunirano. Digitalno nasilje često utiče da se dete povlači u sebe, postaje manje komunikativno i više nesigurno. Uticaj na psihu deteta zavisi i od brojnih drugih faktora, kao što su učestalost i vrsta digitalnog nasilja, uticaj drugih ljudi, poput roditelja i učitelja u školi, i obavešstenosti deteta o prirodi digitalnog nasilja.

– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom?

Televizija je nekada vaspitavala decu na sličan način kako internet to danas čini, pa ovo nije nikako nov problem. Ukoliko roditelji ne obraćaju pažnju na sadržaj koji deca konzumiraju oni neće ni biti u mogućnosti da spreče potencijalne zloupotrebe.

Takođe, velike tehnološke kompanije, poput Jutjuba, dugo su ignorisale problem nedovoljne zaštite dece, ali se i to postepeno menja. Na primer, roditelji često nisu ni svesni šta tačno njihova deca gledaju zato što Jutjubov algoritam može da ih odvede daleko od onog što je bio početni snimak koji su gledali. Nakon žalbi brojnih roditelja i grupe aktivista, Jutjub je u početkom novembra ove godine morao da plati 170 miliona dolara zbog kršenja privatnosti dece.

Tehnološke kompanije počinju da budu obazrivije kada govorimo o dečjem sadržaju, ali ukoliko roditelji aktivno ne vrše pritisak ovo može postati problem u kome su deca potpuno prepuštena algoritmu određenih sajtova.

– Kao osoba iz medija, koje savete bi ste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?

U slučaju dece najbitnije je da imaju razvijenu skepsu prema onome što pročitaju i vide na internetu, kao i da u slučaju vršnjačkog nasilja ili drugih oblika uznemiravanja razgovaraju sa odraslima. Takođe, važno je da budu obazrivi oko ostavljanja ličnih informacija na internetu.

Kada govorimo o roditeljima, važno je da se edukuju oko toga šta su sve potencijalne opasnosti i da sa decom otvoreno razgovaraju o njihovom ponašanju na internetu. Postoji veliki broj praktičnih načina da zaštite decu na internetu, ali je pre toga neophodno da se roditelji obaveste na koje sve načine to mogu da učine.

– Koliko i kako savremene IKT (informacione komunikacione tehnologije), menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece?

Svaki sadržaj koji konzumirate svakodnevno u formativnom periodu kao dete ili tinejdžer utiče na vaše kasnije vrednosti i stavove. Važnu ulogu u socijalizaciji je nekada imala televizija, pre toga štampa, tako da uticaj novih tehnologija ne treba da nas iznenađuje.

Teško je ipak govoriti o jedinstvenom uticaju ovih tehnologija na decu, s obzirom na to da varira količina i način njihove upotrebe. Za sada postoje istraživanja koja ukazuju na smanjenje fokusa i pažnje kod mladih usred učestalog korišćenja različitih tehnologija, naročito telefona. Ukoliko govorimo o vrednostima, postoje podaci i da je generacija Z, koja dolazi nakon milenijalsa, u globalu liberalnija i otvorenija, a ovo je moguće povezati sa velikom dostupnošću različitih mišljenja i informacija na internetu. Izvesno je i da su nove tehnologije promenile način na koji deca provode slobodno vreme i komuniciraju između sebe, a to potvrđuje i činjenica da su umesto pop zvezda idoli i uzori današnjim generacijama jutjuberi i gejmeri.

Talas je medijski portal o politici, ekonomiji i idejama.

Razgovaramo o političkim rešenjima, analiziramo ekonomske mere, podstičemo rasprave o vrednostima.

Tumačimo prošlost, kritički propitujemo sadašnjost, predlažemo rešenja za budućnost.