“Zadatak našeg društva je da konstantno radi na podizanju svesti o korišćenju modernih tehnologija” – Anka Kovačević – SHARE Fondacija

Koji su najčešći slučajevi digitalnog nasilja sa kojima ste se susretali? Da li nam možete navesti i neke primere iz vašeg okruženja?

Možda najčešći slučajevi digitalnog nasilja predstavljaju uvrede na društvenim mrežama. Iako na prvi pogled ne može da se protumači kao direktno nasilje, ne znamo kako određeni komentari mogu da utiču na decu i mlade u osetljivom dobu. Share Fondacija svakako prati slučajeve povrede digitalnih prava i sloboda u Srbiji još od 2014. godine, a uvrede i pretnje su među najbrojnijim povredama. Pored uvreda, dešavaju se i seksualna uznemiravanja, mada je njih teže zabeležiti, a pre toga i primetiti, jer se o njima ređe govori, mladi nisu spremni da takva iskustva podele. Jedan od primera digitalnog nasilja je svakako i slučaj “Spotted” profila na društvenim mrežama, pre svega Instagramu, na kojima se objavljuju fotografije najčešće mlađe populacije, koje je neko pre toga uslikao na javnom mestu, te se traži identitet osoba sa fotografije. Identitet se na kraju i otkrije, neko ko prepozna taguje osobu na fotografiji, a time se ugrožava privatnost, a dalje i bezbednost, što svakako predstavlja slučaj digitalnog nasilja.

https://www.youtube.com/watch?v=c8w82r-wpcw

 

 

Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?

Svakako se može reći da postoje određene opasnosti koje digitalno doba donosi za sve u tom okruženju, a posebno mlađu populaciju. Čini se da je postalo normalno da određene Jutjub zvezde čiji kanali u Srbiji broje više desetina hiljada pratilaca i više miliona pregleda, a koje uglavnom prate maloletna lica, izražavaju svoje stavove agresivno, uz psovke, napade na druge i tako dalje. To može da utiče na mlade da usvajaju takve modele ponašanja, te se ophode jedni prema drugima na verbalno agresivan način.

 

Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom ?

Deca od najranijeg uzrasta koriste tehnologiju, tako da na određeni način postaju tehnički obrazovanija od svojih roditelja. U toku su sa svim promenama koje se dešavaju, prate ih i svesno ili nesvesno im se prilagođavaju. Nažalost, nekada nisu u mogućnosti da ocene koliko je nešto dobro ili loše za njih, niti da sagledaju širu sliku. Ovo može postati problem i sa stanovišta vrednosti, što se dalje prenosi negativno i na rasuđivanje.

Kao osoba iz medija i obrazovanja, koje savete bi ste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?

Da moraju da imaju u vidu činjenicu da ne mora sve što se nalazi onlajn, što je lajkovano po više hiljada puta, da nužno bude i dobro. Roditelji, ako su svesni da možda sami ne mogu da se uključe u proces praćenja navika njihove dece u onlajn okruženju, potraže za to pomoć ako oni sami nisu dovoljno obrazovani da upotrebljavaju nove tehnologije. Zadatak našeg društva je da konstantno radi na podizanju svesti i promeni načina promišljanja o korišćenju modernih tehnologija i zaštiti privatnosti korisnika na internetu, a posebno dece i maloletnih lica. Potrebno je na razumljiv način objasniti mladima kako bezbedano mogu koristiti sve prednosti mreže i zašto oprez nikad nije na odmet. Takođe, mediji treba da se bave ovome temom tako da ona bude razumljiva i jasna i uzrastu na koji se odnosi, dakle deci i mladima.

Koliko i kako savremene IKT (informacione komunikacione tehnologije), menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece?                             

Budući da je danas mnogo toga dostupno samo na nekoliko klikova, to može da ima i pozitivan i negativan uticaj na decu. Nije sve što internet donosi nužno loše, na primer, mnogo je lakše doći do dodatnih informacija, primera, upotpunjavanja znanja koja se stiču u školi. Svakako postoje korisni sadržaji koje mladi nemaju kad da istraže, jer previše vremena provode na društvenim mrežama, a sa druge strane porodica i škola ih ne usmeravaju ka korisnijim sadržajima. Internet se ne svodi samo na Instagram i jutjubere, treba racionalno rasporediti svoje vreme i ne trošiti ga isključivo na objave, lajkovanja, komentarisanje po društvenim mrežama.

Anka Kovačević je istraživačica SHARE Fondacije, kojoj se priključila 2019. godine. Učestvuje u monitoringu stanja digitalnih prava i sloboda, kao i u radu na istraživanjima Fondacije i pisanju publikacija. Prethodno je bila angažovana kao demonstrator u nastavi na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Diplomirala je novinarstvo i stekla zvanje mastera politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.