Međunarodnopravni osnov Strategije – Savet Evrope

Članci su u radjeni u okviru realizacije projekta „Jednake šanse za sve“ koji implementira Udruženje „Leskovački krug“ a sufinansira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije.

 

Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1951) je dokument
kojim su utemeljeni principi savremene demokratije u Evropi – vladavina prava i
jedinstvena zaštita ljudskih prava i individualnih sloboda. Duh ovog dokumenta je
osnova ostvarivanja i zaštite ljudskih prava koja su neotuđiva i priznata svima bez
ikakvog razlikovanja po ličnom svojstvu. U tom smislu je i odredba člana 14.
Konvencije, koja se odnosi na zabranu diskriminacije, ali i Protokol 12, donet uz
Konvenciju 04. novembra 2000. godine, koji bliže uređuje zabranu diskriminacije u
sistemu zaštite ljudskih prava Saveta Evrope.
Evropska socijalna povelja iz 1961. godine se naziva i „socijalnim ustavom”
Saveta Evrope. Poveljom je utvrđeno da su države obavezne da stvore uslove u kojima
svi imaju mogućnost da se bave zanimanjima za koje se slobodno opredele, da ostvaruju
pravednu naknadu za svoj rad bez diskriminacije, pravo na socijalnu i medicinsku
zaštitu, adekvatne uslove stanovanja, kao i pravo na zaštitu od siromaštva i
socijalnog isključenja.
Savet Evrope je usvojio i brojne preporuke, deklaracije i rezolucije kojima je
pažnju posebno posvetio uređenju prava Roma i Romkinja (obrazovanje17, zdravlje18,
stanovanje19, rad i ekonomsko osnaživanje20), generalnim politikama u vezi sa
unapređenjem položaja Roma i Romkinja 21, socijalnoj inkluziji22 i sprečavanju
diskriminacije23. Značajne su i preporuke koje je u vezi sa eliminisanjem rasizma i
diskriminacijom Roma i Romkinja usvojio ECRI24 (Evropska komisija protiv rasizma
i netolerancije – European Commission against Racism and Intolerance ), a u vezi sa
problemima ostvarivanja prava Roma i Romkinja na lokalnom nivou CLRAE25 (Kongres
lokalnih i regionalnih vlasti – The Congres of Local and Regional Authorities of the Council of Europe). Najzad, kada je reč o standardima Saveta Evrope u vezi sa
unapređenjem položaja Roma i Romkinja, treba ukazati na dokumenta koje je usvojila
Parlamentarna skupština26.
U Strazburškoj deklaraciji o Romima27 se ističe da su antidiskriminatorno
zakonodavstvo i socijalno uključivanje glavne poluge unapređenja statusa Roma i
Romkinja. „Usvajanje i efikasno sprovođenje antidiskriminacionog zakonodavstva,
uključujući oblasti zapošljavanja, pristupa pravosuđu, pružanja roba i usluga,
pristupa stambenim i ključnim javnim uslugama, kao što su zdravstvo i obrazovanje” i
„Usvajanje i efikasno sprovođenje krivičnog zakonodavstva protiv rasno motivisanih
zločina” su osnova aktivne politike prema Romima i Romkinjama. Socijalno
uključivanje se, prema standardima ovog dokumenta obezbeđuje kroz efikasan i
ravnopravan pristup: a) obrazovnom sistemu; b) zapošljavanju i profesionalnoj
obuci; v) zdravstvenom sistemu; g) uslugama koje se tiču stanovanja i smeštaja i drugo.
Pravne tekovine Evropske unije
Okvir EU za nacionalne strategije za integraciju Roma i Romkinja do 2020.
godine29, koji je usvojen u maju 2011. godine ima za cilj podršku državama u
ostvarivanju osetne promene u životima Roma i Romkinja kroz promenu načina na koji
pristupaju socijalnom uključivanju romske zajednice. U tom smislu jasno je ukazano na
to da pravo Evropske unije nije dovoljno za borbu protiv diskriminacije i zbog toga
države treba da osmisle i sprovedu integrisan i održiv metod koji kombinuje napore
kroz različite oblasti, kao što su obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje.
Ovim dokumentom Evropska komisija poziva države da pripreme nove ili revidiraju
postojeće nacionalne strategije za integraciju Roma i Romkinja kako bi što
efikasnije odgovorile na izazove inkluzije Roma i Romkinja, a u cilju poboljšanja
njihovog položaja. Okvir nalaže da nacionalne strategije za integraciju Roma i
Romkinja moraju biti usklađene sa EU ciljevima integracije Roma i Romkinja,
Opštim osnovnim principima inkluzije Roma i Romkinja, a pre svega kompatibilne
sa razvojnom strategijom „Evropa 2020” i nacionalnim razvojnim i reformskim
programima.
Okvirom EU za nacionalne strategije za integraciju Roma i Romkinja do 2020.
godine (Okvir) Evropska komisija preporučuje državama da prilikom izrade nacionalnih strategija vode računa o: a) mapiranju mikroregija ili segregiranih
naselja gde je romska zajednica najdepriviranija na osnovu postojećih
socioekonomskih i geografskih pokazatelja; b) dovoljnim budžetskim izdvajanjima
dopunjenim finansiranjem iz inostranih izvora; v) definisanoj metodologiji
praćenja i evaluacije uticaja mera usmerenih ka integraciji Roma i Romkinja, kao i
definisanom mehanizmu revidiranja strategije; g) saradnji i kontinuiranom dijalogu
sa romskim civilnim društvom, kao i regionalnim i lokalnim vlastima prilikom
izrade, sprovođenja i praćenja realizacije nacionalne strategije i d) utvrđivanju tela
ovlašćenog da koordinira izradu i sprovođenje strategije. Ovim dokumentom, koji se
odnosi na osmišljavanje, pravno uređenje i sprovođenje inkluzivnih strategija,
ukazuje se na to da je važno uspostaviti mehanizam praćenja rezultata kako bi se
obezbedilo: a) utvrđivanje konkretnih rezultata na osnovu merljivih indikatora; b) da
sredstva opredeljena za integraciju Roma i Romkinja stignu do krajnjih korisnika; v)
da postoji napredak u ostvarivanju EU ciljeva u vezi sa integracijom Roma i Romkinja
i g) da se nacionalne strategije za integraciju Roma i Romkinja sprovode.
Okvir definiše EU ciljeve integracije Roma i Romkinja u četiri prioritetne
oblasti: pristup obrazovanju, zapošljavanju, zdravlju i stanovanju.
Pristup obrazovanju podrazumeva: a) da sva romska deca imaju pristup
kvalitetnom obrazovanju i nisu izložena diskriminaciji ili segregaciji; b)
obezbeđenje završetka najmanje osnovne škole; v) proširenje pristupa kvalitetnom
ranom obrazovanju i vaspitanju; g) smanjenje broja učenika koji napuštaju srednje
obrazovanje i motivisanje učenika romske nacionalnosti da nastave srednje i visoko
obrazovanje.
Pristup zapošljavanju podrazumeva da se osnovni cilj – smanjivanje razlike u
stopi zapošljavanja između Roma i Romkinja i ostalog stanovništva – ostvari kroz: a)
obezbeđenje, u punom obimu i bez diskriminacije, pristupa stručnom osposobljavanju
i tržištu rada, kao i sredstvima i programima za samozapošljavanje; b) promovisanje
pristupa mikrokreditiranju; v) posebnu pažnju pri zapošljavanju kvalifikovanih
Roma i Romkinja u javnom sektoru; g) privlačenje Roma i Romkinja na tržište rada
kroz posredovanje i personalizovane usluge javne agencije za zapošljavanje.
Pristup zdravlju podrazumeva smanjivanje razlike u zdravstvenom stanju između
Roma i Romkinja i ostatka stanovništva kroz: a) pružanje kvalitetne zdravstvene
zaštite Romima i Romkinjama, posebno deci, preventivne nege i uslugama socijalne
zaštite pod istim uslovima pod kojima su one dostupne ostatku stanovništva; b)
uključivanje kvalifikovanih Roma i Romkinja u programe zdravstvene zaštite koji se
odnose na njihovu zajednicu, gde god je to moguće.
Pristup stanovanju i osnovnim uslugama koncentrisan je na uklanjanje razlike
između udela Roma i Romkinja koji imaju pristup stanovanju i javnim uslugama (voda,
struja, gas) i ostalog stanovništva i podrazumeva: a) promovisanje pristupa
stanovanju, uključujući socijalno stanovanje, bez diskriminacije; b) aktivnosti u vezi
sa stanovanjem kroz integrisan pristup koji uključuje i mere za obrazovanje, zdravlje,
socijalnu zaštitu, zapošljavanje i bezbednost, kao i mere desegregacije.
Ovaj dokument je dobio još veću političku težinu usvajanjem Zaključaka
Evropskog saveta iz juna 2011. godine, kojim su države članice pozvane da do kraja
2011. godine pripreme, unaprede ili izrade nove nacionalne strategije inkluzije
Roma i Romkinja, odnosno da razviju integrisani set mera u okviru nacionalnih
politika socijalne zaštite radi poboljšanja položaja Roma i Romkinja.
Strategija pametnog, održivog i inkluzivnog rasta (Evropa 2020) je
dokument koji se ne odnosi direktno na politiku Evropske komisije prema Romima i Romkinjama, ali koji svojim značajem opredeljuje politike i pravna rešenja u vezi sa
inkluzijom Roma i Romkinja u zemljama članicama i zemljama koje teže da to postanu.
Evropska komisija je 2010. godine usvojila ovu strategiju, među čijim ciljevima su
smanjenje siromaštva, porast broja obrazovanih i povećanje zapošljavanja. Strategijom
se jasno ukazuje na međusobnu vezu strateških ciljeva: „povećani nivoi obrazovanja
povećavaju zapošljivost, a povećane stope zaposlenosti smanjuju siromaštvo”.
Strategija pametnog, održivog i inkluzivnog rasta naglašava da su, pored
aktivnosti i mera koje će preduzimati Evropska komisija, neophodne i aktivnosti
nacionalnih država u svim strateškim oblastima. Kada je reč o obrazovanju za buduće
planiranje integracije ranjivih grupa poput Roma i Romkinja, od značaja je činjenica
da Evropska komisija nastojanjem da poveća broj visokoobrazovanih građana starosti
između 25 i 34 godine sa jedne trećine na jednu polovinu podiže opšti nivo
obrazovanja i otvara mogućnosti za uključivanje u obrazovanje učenika iz društvenih
grupa kojima ono nije bilo dostupno. Od članica Evropske unije se očekuje da
obezbede, a od država koje nastoje da postanu članice da vode računa o efikasnom
ulaganju u sistem obrazovanja na svim nivoima, da poprave obrazovne ishode u svakom
periodu obrazovanja, od predškolskog do visokoškolskog, i da tako preduprede
prerano napuštanje obrazovanja. Od država se očekuje i to da povećaju otvorenost i
relevantnost obrazovnih sistema stvaranjem nacionalnih okvira kvalifikacija i
boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada; olakšaju ulazak
mladih na tržište rada kroz integrisanu akciju, koja će, između ostalog, pokrivati i
vođenje, savetovanje i pripravnički staž.
Inkluzivni rast podrazumeva osnaživanje ljudi kroz visok nivo zaposlenosti,
ulaganje u veštine, borbu protiv siromaštva i modernizaciju tržišta rada, obuke i
sistem socijalne zaštite kako bi se pomoglo ljudima da predvide promene i
upravljaju njima i izgrade socijalnu koheziju. Promenama u politikama obrazovanja i
zapošljavanja, uz stvaranje zdravog privrednog i ekonomskog jezgra, stvaraju se uslovi
za ostvarivanje evropske platforme za borbu protiv siromaštva i socijalne
isključenosti, što vodi ka podizanju svesti i ostvarivanju osnovnih ljudskih prava
siromašnih i socijalno isključenih, omogućavajući im da žive dostojanstveno i
preuzmu aktivnu ulogu u društvu.
Radi postizanja tih ciljeva Evropska komisija će nastojati da: a)
transformiše otvoreni metod koordinacije procesa socijalnog uključivanja i
socijalne zaštite u platformu za saradnju, uporednu analizu (peer review) i razmenu
dobre prakse, kao i u instrument za podsticanje posvećenosti privatnih i javnih
aktera u oblasti smanjenja socijalne isključenosti i preduzimanja konkretnih
aktivnosti, uključujući i ciljnu podršku iz strukturnih fondova, naročito iz
Evropskog socijalnog fonda; b) osmišljava i realizuje programe kojima se promovišu
socijalne inovacije usmerene na najugroženije stanovništvo, prvenstveno kroz
stvaranje inovativnih mogućnosti za obrazovanje, osposobljavanje i zapošljavanje
materijalno ugroženih zajednica, programe borbe protiv diskriminacije i programe
čiji je cilj razvijanje novog plana za integraciju migranata koji treba da omogući ovoj
grupi stanovništva da potpuno iskoristi svoj potencijal; v) proceni adekvatnost i
održivost sistema socijalne zaštite i penzionog sistema, kao i identifikovanja
načina za obezbeđivanje unapređenog pristupa sistemu zdravstvene zaštite.
Istovremeno, na nacionalnom nivou države članice treba da: a) promovišu
kolektivnu i individualnu odgovornost u borbi protiv siromaštva i socijalne
isključenosti; b) definišu i sprovedu mere usmerene na specifične okolnosti grupa
pod posebnim rizikom, među kojima su i Romi i Romkinje; v) u potpunosti razviju penzioni sistem i sistem socijalne zaštite kako bi osigurale adekvatnu podršku
koja se tiče dohotka i pristupa zdravstvenoj zaštiti.