Geotermalna energija potencijalno je najveći – i u ovom trenutku najslabije shvaćen – izvor energije u svetu. Za razliku od solarne energije, koja na Zemlju dolazi sa Sunca, geotermalna energija potiče iz dubine same planete. Kao solarna energija i snaga vetra, geotermalna energija mogla bi – ako se razvije na pravi način – da parira svoj energiji koja se dobija iz uglja, nafte i gasa zajedno. Količina dostupne geotermalne energije često se potcenjuje zbog toga što je njena upotreba kao izvora električne energije dugo dovođena u vezu sa ne tako velikim brojem lokacija na kojima vrela voda ključa ili izbija na površinu. Kako su naša iskustva geotermalnom energijom uglavnom ograničena na postojeće vidljive „hidrotermalne tačke“, većina nas je pod utiskom da se mogućnosti tu i iscrpljuju. Geotermalna energija ima mnogobrojne prednosti nad svim drugim oblicima energije. Za razliku od uglja, nafte i gasa, geotermalna energija praktično i ne emituje ugljen-dioksid.
Dr Nebojša Veljković
PRVA TEMATSKA CELINA: Prirodni resursi – termomineralni izvor kao privredni potencijal
U Srbiji je veoma izražen problem nedovoljne energetske efikasnosti i neracionalnog korišćenja postojećih izvora ili bušotina koje se nalaze u termalnim banjama. Velike količine tople vode se ispuštaju kao nekorisne, iako je iz njih primenom toplotnih pumpi moguće proizvesti „zelenu“ energiju.
Foto: DW
Početkom treće decenije trećeg milenijuma zakoračili smo u „milenijum geotermalne energije“ i možemo se nadati ubrzanom razvoju tehnologija koje će omogućiti eksploataciju obilja energije iz unutrašnjosti Zemlje – hidrotermalne (akumulirane u podzemnim termalnim vodama čija je temperatura veća od 10°C), petrogeotermalna (u suvim stenama) i magnogeotermalna (iz magme). Prema geotermalnom potencijalu Srbija spada u bogatije zemlje, jer su da delu naše teritorije vrednosti gustine toplotnog toka preko 100 mW/m2, što je veće od prosečnih vrednosti evropskog kontinenta (oko 60 mW/m2). Najveće vrednosti su u Panonskom basenu, Srpsko-makedonskom masivu i graničnom delu Dinarida u područijima neogene magmatske aktivacije. Na teritoriji centralne Srbije u terenima sačinjenim od tvrdih stena nalazi se oko 160 izvora termalnih voda temperature veće od 15°C. Najveću temperaturu imaju izvori u Vranjskoj banji (96°C), Jošaničkoj banji (78°C), Sijarinskoj banji (72°C), Kuršumlijskoj banji (68°C), Novopazarskoj banji (54°C), itd. Ukupna izdašnost svih naših prirodnih izvora je oko 4000 kg/s, što odgovara toplotnoj snazi od ekvivalentnih 365 MW uz investicije od oko 100 miliona evra.
Od registrovanog geotermalnog potencijala u našoj zemlji se koristi veoma mali deo, praktično samo za zdravstveno-balneološke svrhe, a samo manji deo za dobijanje korisne toplote. Zato je u strategiji razvoja, nacionalnoj i lokalnoj, potrebno sagledati korišćenje hidrotermalne energije, osim u zdravstvenom sektoru balneoterapije, i u snabdevanju toplotnom energijom za grejanje poslovnih prostora i stambenih četvrti, u poljoprivredi (uzgajanje povrtarskih kultura u staklenicima, farmi živine i stoke) i proizvodnji električne energije.
**************
Prvi “Gejzir” Sijarinske banje je termomineralni izvor koji predstavlja svojevrsnu atrakciju. Pojavio se oktobra 1954. godine prilikom bušenja na levoj obali Banjske reke na 470m nadmorske visine, na dubini od 9m, sa temperaturom od 71°C. Vodeni stub gejzira iznosi 8m. Hemijski sastav vode karakteriše: natrijum, litijum, hidrokarbonat i fluor. Vode ovih izvora predstavljaju najvećim delom “poslednje minijaturne znakove nekadašnje vulkanske aktivnosti” (N.Milojević).
