Postoji nekoliko vrsta zlostavljanja ili nasilja:
– Emocionalno i verbalno nasilje,
– Finansijsko,
– Zlostavljanje u porodici
– Digitalno,
– Psihičko,
– Seksualno
Ali prvo, definešimo šta zapravo znači nasilje.
Reč dolazi od latinskih reči koje znače „zloupotrebljeno“ i „pogrešno korišćenje.“ U osnovi, nešto se dešava a što ne bi trebalo da se dogodi! Što nije u redu.
Nasilje je definisano od strane Svetske Zdravstvene Organizacije kao “internacionalno korišćenje fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti, psihološkog povređivanja, lošeg razvitka, ili siromaštva”, takođe grupa potvrđuje da ubrajanje “upotrebe sile” u njegovoj definiciji se proširuje na konvencionalno značenje reči. Ova definicija uključuje samu nameru izvršenja dela, bez obzira na ishod koji stvara. Međutim, generalno, bilo šta što dovodi do štete ili povrede može biti opisano kao nasilje iako nije bilo planirano kao delo nasilja (od strane osobe ili protiv osobe). Na više načina je moguće sprečiti nasilje. Postoji jaka veza između nivoa nasilja promenljivih faktora kao što su koncentrovano siromaštvo, nejednakost polova i prihoda, štetno konzumiranje alkohola i nedostatak sigurnog, stabilnog i negovateljskog odnosa između dece i roditelja. Strategije koje se bore protiv osnovnih uzroka nasilja mogu biti efikasne u preventivi nasilja.
Nasilje se dalje može podeliti na tri kategorije:
– Nasilje usmereno ka samom sebi,
– Nasilje između osoba,
– Kolektivno nasilje.
Digitalno zlostavljanje je maltretiranje, uznemiravanje, vršenje moći i kontrole, probijanje, zastrašivanje i druga prepoznatljiva ponašanja koja se dešavaju koristeći tehnologiju.
Nasilje ili zlostavljanje u elektronskim putem je oblik maltretiranja ili uznemiravanja elektronskim sredstvima. Internetsko maltretiranje i zlostavljanje putem interneta su takođe poznati kao nasilje na mreži. Sve je češće, posebno među tinejdžerima. Cyberbullying je kada neko, obično tinejdžeri, maltretira ili uznemirava druge na Internetu, posebno na sajtovima društvenih medija. Štetno ponašanje maltretiranja može uključivati objavljivanje glasina, pretnji, seksualnih sadržaja, ličnih podataka žrtve ili pežorativne nalepnice (tj. Govor mržnje). Zlostavljanje ili uznemiravanje mogu se prepoznati ponovljenim ponašanjem i namerom da se nanese šteta. Žrtve mogu imati niže samopoštovanje, povećanu suicidnu ideju i niz negativnih emocionalnih reakcija, uključujući strah, frustraciju, ljutnju i depresiju.
