Članci su u radjeni u okviru realizacije programa „Romska perspektiva“ koji se finansira iz budžeta Republike Srbije – Kancelarije za ljudska i manjinska prava, a sprovodi se u okviru programa „Unapređenje položaja Roma i Romkinja u Republici Srbiji za 2020. godinu“.
Stavovi izneti u ovim člancima predstavljaju stavove autora i njihovih saradnika, tj. ne predstavljaju nužno zvanični stav Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
U proteklom periodu postignuti su određeni rezultati u vezi sa trajnim unapređenjem položaja Roma i Romkinja – izmenama Zakona o vanparničnom postupku omogućen je naknadni upis činjenice rođenja lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih i propisan je postupak za ostvarivanje tog prava; povećan je obuhvat romske dece u osnovnom obrazovanju i ustanovljene su afirmativne mere prilikom upisa učenika i studenata romske nacionalnosti u srednje škole i na fakultete; poboljšan
je pristup ostvarivanja pojedinih prava zbog uvođenja predstavnika Roma i Romkinja u proces ostvarivanja javnih politika (pedagoški asistenti, zdravstvene medijatorke, koordinatori za romska pitanja). Uprkos tome, glavne prepreke za socijalnoekonomsku integraciju Roma i Romkinja nisu otklonjene i nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana i građanki romske nacionalnosti, što su
bili ciljevi „Strategije za unapređivanje položaja Roma 2009-20153“.
Zbog toga je osnovni razlog za donošenje Strategije stvaranje uslova za njihovu socijalnu uključenost – smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije Roma i
Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti. Pored toga, razlozi zbog kojih se donosi ova strategija proizilaze iz potrebe da se stvore preduslovi za ostvarivanje pomenutih strateških ciljeva, i to da se:
– Uspostave mehanizmi za sprovođenje, planiranje, praćenje i unapređenje usvojenih mera i aktivnosti;
– Razviju kapaciteti i odgovornost organa državne uprave i lokalne samouprave da se efikasno staraju o ostvarivanju i zaštiti prava lica romske nacionalnosti;
– Obezbede sredstva u budžetu Republike Srbije, budžetima jedinica lokalne samouprave, kao i kod međunarodnih razvojnih partnera koji deluju u Republici Srbiji za finansiranje strateških mera;
– Delotvorno uključe predstavnici romske zajednice u postupke osmišljavanja i sprovođenja strateških mera i ostvarivanja garantovanih ljudskih prava na rad, stanovanje, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu.
Zbog pomenutih razloga, ali i zbog toga što ističe važnost strateškog dokumenta usvojenog 2009. godine, Vlada Republike Srbije je preko Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma pokrenula aktivnosti za donošenje Strategije. U vezi sa tom odlukom su i aktivnosti Kancelarije za ljudska i manjinska prava, koja je 2014. godine pripremila „Polaznu studiju za izradu Strategije za socijalno uključivanje Roma usaglašenu sa Strategijom Evropa 2020.” Ovim dokumentom je ukazano na to da su ekonomski, politički i društveni uslovi pod kojima je 2009. godine doneta „Strategija za unapređenje položaja Roma” bitno izmenjeni i da njom nisu ostvareni usvojeni strateški ciljevi, te da je zbog toga potrebno pripremiti novi strateški dokument.
Polaznu studiju je, nakon javne rasprave u kojoj su učestvovali brojni predstavnici romske zajednice, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i organizacija civilnog društva koje zagovaraju prava Roma i Romkinja, usvojio Savet za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma. Time je postignuto načelno opredeljenje da se budućim strateškim dokumentom mere usmere ka razvijanju punog kapaciteta javne uprave da se stara o ostvarivanju društvene ravnopravnosti Roma i Romkinja i eliminisanju uzroka strukturnog siromaštva kroz četiri međusobno povezane javne politike – obrazovanje, stanovanje, zapošljavanje i zdravlje.
Duh i mere takvog pristupa zasnivaju se na standardima ljudskih prava, poštovanju dostojanstva ličnosti i zaštiti prava građana i građanki u neposrednom okruženju, slobodi od uskraćenosti, rodnoj ravnopravnosti i zaštiti i unapređenju etnokulturnog identiteta Roma i Romkinja. Međutim, kako veliki broj Roma i Romkinja živi u izuzetno nepovoljnim socijalno- ekonomskim uslovima i potrebne su im različite vrste podrške, naročito u lokalnim samoupravama, kao strateška oblast je uvrštena i socijalna zaštita.