– Koji su najčešći slučajevi digitalnog nasilja sa kojima ste se susretali? Da li nam možete navesti i neke primere iz vašeg okruženja?
U zavisnosti od tematike prijave predmet se zavodi u Centru kao predmet informisanja, savetovanja i edukacije. Najčešće prijave tiču se lažnih profila, lažnih nagradnih igri, hakovanja profila na društvenim mrežama, tehnička podešavanja, savetovanje roditelja o bezbednoj upotrebi interneta, roditeljski nadzor..
U slučaju da navodi iz prijave upućuju na postojanje krivičnog dela predmet se upućuje Ministarstvu unutrašnjih poslova i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Prosleđene prijave sa postojanjem krivičnog dela odnose se na vrbovanje, pedofiliju, ucene i pretnje.
Prijave koje se tiču vršnjačkog nasilja prosleđuju se Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i najčešće se odnose na kreiranje lažnih profila (Fun pages) uvredljivih poruka, komentara i hejterskih grupa.
– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?
Slažemo se da je ekspanzija interneta u velikoj meri napredovala u poslednjih nekoliko godina, smatramo da je važno da razvijamo svest o tome da svaki tip nasilja sa sobom nosi posledice. Virtuelni i stvarni svet u velikoj meri se prepliću, internet danas samo predstavlja sredstvo pomoću kog se nasilje može vršiti. Problem je što je žrtva nasilja na internetu konstantno izložena i dostupna počiniocima u svakom trenutku. Nasilje na internetu je mnogo širih razmera zato što se bilo kakav neprimeren sadržaj deli i dolazi do velikog broja ljudi u kratkom vremenskom periodu. Deca koja su žrve nasilja kasnije obično postaju počinioci i na taj način pokušavaju da nadoknade sve strahove i teškoće kroz koje su prošli.
– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom?
Najbolji način da zaštitimo decu dok su na internetu je razgovor. Deca vrednuju mišljenje svojih vršnjaka, ali retko se oslanjaju na pomoć roditelja kada imaju bilo kakav problem. Savetujemo da roditelji zapocnu razgovor na vreme. Kada deca počnu da koriste računar ili telefon pravi je trenutak da razgovarate sa njima o tome kako da na internetu ostanu bezbedni i kakvo ponašanje je dozvoljeno i prihvatljivo. Iako deca imaju otvoren odnos sa vama nemojte čekati da oni započnu razgovor. Svakodnevno sa njima razgovarajte o tome šta rade dok su online, sa kim komuniciraju, kakve stranice posećuju i šta je to što im se dopada i ne dopada. Pitajte ih šta oni misle o vestima o vršnjačkom nasilju, kakvi su njihovi stavovi o tome, da li se to događa u školi i kakva su njihova očekivanja.
– Kao osoba iz medija i obrazovanja, koje savete bi ste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?
Najvažnije je da roditelji budu upućeni internet svet svog deteta od prvog momenta korišćenja. Naučite decu da veliki broj prijatelja na društvenim mrežama ne znači stvarna prijateljstva, već samo donosi mnogo rizika. Danas se virtuelni i stvarni svet u velikoj meri prepliću, ali svakako je neophodno da naučimo i razgraničimo da svi detalji našeg života ne treba da postoje na internetu.
Bezbednost na internetu je veoma široka tema, u svakom slučaju važno je da imamo svest o tome da ukoliko se nalazimo iza ekrana nismo ništa bezbedniji u odnosu na realan svet. Pre svega važno je da naučimo da koristimo sve mehanizme zaštite profila na društvenim mrežama koje nam one pružaju. Jake lozinke i profili koji su zatvoreni/zaključani i ne odaju previše ličnih informacija ključna su pravila kojih se moramo pridržavati. Sva pravila bezbednosti iz stvarnog života prenose se na vreme koje provodimo na internetu, pa tako ako ne razgovaramo sa nepoznatim osobama na ulici, nećemo to raditi ni na internetu.
– Koliko i kako savremene IKT (informacione komunikacione tehnologije), menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece?
Bilo koji tip nasilja na internetu ili stvarnom svetu u velikoj meri ostavlja posledice u ponašanju deteta i načinu njegovog odrastanja. Deca pokazuju niz znakova bilo da su žrtve ili počinioci nasilja.
Deca koja su meta nasilja povučena su i vrlo često tužna. Kada dete ima bilo kakav problem na internetu prestaje da komunicira i vrlo često bude odbačeno od svojih vršnjaka. Ukoliko dete odbija da radi domaći zadatak ili ne želi da ide na trening neka to bude jasno upozorenje da postoji problem. Manjak samopouzdanja, dekoncentracija i razdražljivost znaci su da dete trpi nasilje i nosi posledice.
Deca koja su akteri nasilja pokazuju potrebu da imaju kontrolu nad drugima, impulsivni su i imaju previsoko samopoštovanje. Ukoliko je dete svesno učesnik nasilja uvek ima iskrivljenu sliku stvarnosti i misle da ih sva druga deca izazivaju i žele im lose.
