„ Nasilje je uvek nasilje – ma gde i ma kako ono bilo vršeno “ – Advokat Predrag Popović

– Koji su najčešći slučajevi digitalnog nasilja sa kojima ste se susretali? Da li nam možete navesti i neke primere iz vašeg okruženja?

Načelno govoreći, vrlo je teško reći koji su to najčešći slučajevi digitalnog nasilja jer su oni brojni i često međusobno prožeti.

U obrazovnom sistemu je prisutno vršnjačko nasilje koje, zahvaljujući modernim tehnologijama, poprima novu dimenziju jer se vrši putem interneta i društvenih mreža (tzv. cyberbullying). Za razliku od ranije kada je nasilje bilo vršeno samo u školi i kada je dete moglo da se od tog nasilja koliko-toliko udalji i pronađe utočište u porodici, sada deca mogu biti gotovo svakog trenutka izloženi nasilju jer se ono nastavlja sa njegovim vršenjem čak i putem društvenih mreža.

– Iako je ova zloupotreba novijeg doba, koliko je ona opasna? Odnosno kako može da utiče na dečije ponašanje i psihu?

Podsetio bih čitaoce na Aleksu Jankovića, dečaka iz Niša. Aleksu su u školi često maltretirali. Vršnjačko nasilje je trajalo mesecima, zbog čega je on patio od depresije. Jednog dana, više nije mogao da podnese takvu tešku atmosferu i 10.05.2011. godine izvršio je samoubistvo. Imao je samo 14 godina. Tragično ugašen mladi život.

Ovo je primer jednog vršnjačkog nasilja i posledice do kojih je ono dovelo. Iste posledice bi se mogle javiti i kod digitalnog nasilja, kao vida kako se nasilje vrši. Zato moram da napomenem da je nasilje uvek nasilje – ma gde i ma kako ono bilo vršeno. Bez obzira na to da li se nasilje vrši u digitalnom svetu ili svakodnevnom životu, ono uvek ima teške, pre svega, psihološke posledice. Na nama odraslima je zadatak da to prepoznamo i na vreme reagujemo.

Setićemo se i knjige i serije „13 razloga zašto“ koja je pre tri godine privukla veliku pažnju javnosti, kako u svetu, tako i kod nas. Serija počinje samoubistvom 15-ogodišnje devojčice koja je bila žrtva vršnjačkog nasilja koje je činjeno u školi ali i putem interneta i društvenih mreža. Upravo ova serija je pokrenula širu javnu debatu o vršnjačkom nasilju putem društvenih mreža jer je pokazala da vršnjačko nasilje nema posledice samo prema pojedincu već prema većem broju vršnjaka.

– Veliki procenat dece je sam zaslužan za svoje vaspitanje, jer roditelji za to nemaju vremena. Koliko je ovo veliki problem u današnjem svetu u kome se tehnologija i navike i potrebe ljudi menjaju velikom brzinom?

Moj lični utisak je da je veći problem to što ni sami roditelji nisu previše upoznati sa opasnostima koje vrebaju na internetu i putem informacionih tehnologija. Sa jedne strane, to možemo pripisati tome što su roditelji pod velikim pritiskom da svojoj porodici obezbede egzistenciju i, kada dođu kući, nemaju mnogo snage, vremena, strpljenja i odlučnosti da saznaju koje su to opasnosti a potom sa tim opasnostima upoznaju svoju decu.

U velikom broju slučajeva, roditelji zadnji saznaju da dete ima neki problem u školi ili u društvu u kojem se kreće. I to, često, bude prekasno.

– Kao advokat, koje savete biste dali deci, a koje roditeljima, kada je bezbedno korišćenje novih tehnologija u pitanju?

I jednima i drugima bih savetovao veliku opreznost. Deca često nisu svesna rizika kojima se izlažu pri korišćenju interneta i olako se odlučuju da svoje lične podatke, intimu, emocije, razmišljanja i stavove dele sa svima pa i nepoznatima.

Svakako bih savetovao, najpre, roditeljima da se i sami upoznaju sa digitalnim nasiljem, kako se ono vrši i slično. U poslednjih nekoliko godina digitalno nasilje je prepoznato kao veliki problem. Upravo zbog toga, brojne institucije poput škola, nadležnih ministarstava, ali i udruženja građana često organizuju radionice o digitalnoj bezbednosti pa bih predložio roditeljima da ih pohađaju. Takođe, mogu pretražiti i internet i naći dosta koristnih materijala.

Jako je važno da naučimo da na vreme prepoznamo psihološke posledice digitalnog nasilja i blagovremeno reagujemo, kako bi se sprečili slučajevi

– Koliko i kako savremene IKT (informacione komunikacione tehnologije), menjaju ponašanje, vrednosti i detinjstvo dece?

Verujem da moderne tehnologije i internet u mnogome utiču na ponašanje dece. Sa jedne strane, internet, ukoliko se koristi na pravi način, može biti nepresušni izvor korisnih informacija. Međutim, ako budemo bili nesmotreni ili ne budemo umeli da prepoznamo pretnje, možemo lako postati žrtve tuđih loših namera. Zato je jako važno edukovati se o ovim temama.

Ako decu budemo izlagali negativnim primerima na društvenim mrežama, različitim profilima koji ne afirmišu neke pozitivne vrednosti kao što su razumevanje, komunikacija sa međusobnim uvažvanjem, poštovanje drugih i slično, doći ćemo u situaciju da vrednosti naše dece budu na niskom nivou, da njihovo ponašnje poprimi obrise i nekih kriminalih aktivnosti i tako uništimo detinjstvo svoje dece. Da bismo to predupredili, na nama odraslima je da na pravilan način usmeravamo njihovo detinjstvo, učimo ih pravim vrednostima i posvetimo im se na pravi način i u dovoljnoj meri.

foto by. UNDP

Advokat Predrag Popović rođen je u Nišu a odrastao u Ćupriji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu. U toku studija, isticao se brojnim nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Bio je među osnivačima Studentskog parlamenta kao i istaknuti član redakcije studentskog lista „Pravnik“. U dva mandata je bio potpredsednik za marketing nacionalne grupe Evropskog udruženja studenata prava (Vice President for Marketing, ELSA Serbia) i potpredsednik za akademske aktivnosti (Vice President for Academic Activities, ELSA Local group Niš) (takođe u dva mandata). Dobitnik je nekoliko domaćih i međunarodnih stipendija i učestvovao u studijskim putovanjima van Srbije.