“U ovoj zemlji se prelazak iz socijalizma (ma kakav on bio: dobar, loš, samoupravni, diktatorski) preko no?i uslo u najcrnji liberalni kapitalizam, a da o tome niko nikada NIJE BIO OBAVEŠTEN! Jednostavno, obrt je napravljen u tišini, a oni koji su ga izvršili smatrali su kako niko ne?e primetiti da se nešto dramati?no, klju?no po naše sudbine uopšte doga?a?! Da smo se pitali, možda bi neko imao nekakvu bolju ideju, viziju humanog društva ili bilo šta tome sli?no. Ovako, preko no?i se upalo i izrabljiva?ki ekonomski sistem u kome su ljudi na poslednjem mestu, a kra?a i zgrtanje plodova tu?eg rada na prvom.
Kultura je logi?no tom prilikom dospela na dno lestvice drustvenih vrednosti. Godinama su se ulaganja u duhovni opstanak nacije smanjivala, da bi u poslednje vreme po?ela otvorena demonstracija izlišnosti kulture. Ne samo da su ukinuta sredstva za opstanak njenih posrnulih institucija, nego su na ?elo ustanova kulture dovedene potpuno nezainteresovane i nesposobne osobe koje su tu našle najmanje vredno partijsko uhlebljenje.
Oduvek, ?ak i u najgore vreme titoizma, za kulturu se u Srbiji odvajalo srazmerno mnogo, a njom i njenim institucijama su upravljali vredni i pametni ljudi. I najprimitivniji vladari su, ako ne znali, ono ose?ali kako je ta ljudska delatnost od presudne važnosti za narod kojim vladaju i sa pravom se plašili šta ?e o njihovoj vladavini re?i umni ljudi.
Kako se, dakle, dogodilo da kultura u ovoj sredini bude odba?ena kao krpa? I ko je odgovoran za to? Moje mišljenje je da su za to najviše krivi oni zbog kojih kultura postoji, gra?ani. Oduzeti im suštinu njihovog bi?a bez trunke otpora, bez povišenog tona, stvarno je poražavaju?e. Biti ravnodušan, ne protestvovati,ne stati ispred Grafi?kog kolektiva sa bilo kakvim transparentom nego ?ekati da po?ne prodaja pala?inki ostavlja nas bez nade.“
Goran Markovi?, reditelj (Dnevni list „Politika“)