Sva pitanja o etničkim obeležjima formulisana su kao pitanja otvorenog tipa, uz pravnu pouku da, prema Ustavu Republike Srbije, građani nisu dužni da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti. Naglašeno je da popisivači ne smeju da utiču, sugerišu ili vrše pritisak prilikom davanja odgovora na ovo pitanje, kao i da su dužni da upišu odgovor tačno onako kako se lice koje daje podatke izjasni. Za decu mlađu od 15 godina odgovor na pitanja o etničkim obeležjima davali su roditelji ili staratelji.
Pri izjašnjavanju nacionalne pripadnosti odlikuje specifičnost koja uključuje i mogućnost dvojakog deklarisanja nacionalne pripadnosti (Srbin-Crnogorac, Vlah-Srbin, Srbin-Musliman, Mađar-Rom, Rom-Srbin i dr.). Ovako izjašnjena lica prilikom obrade popisnog materijala nisu razvrstavana ni u jedan od deklarisanih nacionalnih korpusa, već se mogu prikazati kao posebna kategorija nacionalno opredeljenih. Registrovano je 2518 slučajeva dvojako izjašnjenih lica, od kojih se blizu 500 lica deklarisalo kao Srbin-Rom, Rom-Mađar, Jugosloven-Rom, i sl. U skladu sa metodološkim rešenjima oni čine posebnu skupinu nacionalno deklarisanih i nisu ubrojani u romski nacionalni korpus.
Odgovor na pitanje o veroispovesti rezultat je ličnog ubeđenja pojedinca zasnovanom na njegovom shvatanju religije.
Pod maternjim jezikom podrazumeva se jezik koje je neko lice naučilo da govori još u najranijem detinjstvu, odnosno jezik koji lice smatra svojim maternjim jezikom ako se u domaćinstvu govori više jezika.
