„Kultura je u tesnoj vezi sa blagostanjem i slobodom jednog društva. ?ak tesnijoj sa slobodom. Sloboda je kiseonik kulture, a kultura je mera prisustva slobode. Tamo gde nema kulture ili je ona marginalizovana, znajte da je u pitanju društvo bahate i nekontrolisane vlasti, socijalne nepravde, korupcije, kriminala, bede, najcrnjeg primitivizma… Na žalost, mi smo ve? godinama daleko od društva blagostanja i slobode. Situacija postaje depresivna.
Kulturu, i ne samo nju, guši i ubija partizacija. Jer kultura je nešto više od dnevne politike. Po?iva na trajnijim vrednostima, svakako ne na plakatskim propagandnim. Kulturi treba da služi dnevna politika, a ne obrnuto.
Famozna departizacija kulture, stalno najavljivana a nikad sprovedena, podrazumeva da se kreiranje kulturne politike i rukovo?enje kulturnim institucijama mora prepustiti ljudima primerenog znanja i pameti. ?ak i u vreme komunizma, vlast je znala da mnoge kulturne institucije prepusti stru?njacima a ne lojalnim ?lanovima partije. Kultura nije mesto za uhlebljenje partijskih kadrova. Rad svih kulturnih institucija mora biti izložen neprestanom monitoringu javnosti. Preduslov za to je društvo sa izgra?enim institucijama i mehanizmima slobodnog govora i mišljenja. Nema kulture ukoliko vam nad glavom vise makaze cenzure, vidljive ili nevidljive. Nema kulture ukoliko živite u zemlji u kojoj vlast svoje kriti?are provla?i kroz kanalizaciju ideoloških biltena. Nema kulture ukoliko mladi odrastaju u atmosferi nesigurnosti i straha.“
Milisav Savi?, književnik (Dnevni list „Politika“)