Sedmi deo
Strateški pravci i vrste klimatski orijentisanih mera
Gradovi, prigradska naselja i njihovo neposredno ruralno okruženje (urbana i periurbana područja) posebno su važni prostori za primenu mera ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene. Skoro 60 % stanovnika Srbije živi u urbanim područjima i očekuje se da će ovaj procenat povećavati. Zato je ublažavanje i prilagođavanje na klimatske promene važno sa ekonomske perspektive jer su urbana periurbana područja prostori na kojima je locirana industrija i prateće usluge koje predstavljaju srž ekonomske aktivnosti. Na ovim prostorima se generalno ostvaruju visoke vrednosti bruto domaćeg proizvoda (BDP) po stanovniku. Neuspeh u ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene označen je 2019. godine prema Svetskom ekonomskom forumu (World Economic Forum, WEF) kao rizik broj jedan za svetsku ekonomiju po svom uticaju, a drugi najveći rizik po verovatnoći pojave u narednih 10 godina. Važnost otpornosti gradova na klimatske promene naglašena je u ključnim međunarodnim sporazumima i političkim dokumentima, uključujući Pariski sporazum (Paris Agreement, UNFCCC, 2015) i Agendu Ujedinjenih nacija (UN) za održivi razvoj 2030 (United Nations 2030 Agenda for Sustainable Development, 2015). Takođe, usvajanjem Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije (stupio je na snagu 31. marta 2021) uređuje se i sistem za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, monitoring i izveštavanje o strategiji niskougljeničnog razvoja i njenom unapređenju, program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, donošenje strategije niskougljeničnog razvoja i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Sa druge strane, kriza izazvana virusom KOVID-19 sa kojom ćemo izvesno završiti i treću godinu trajanja ima mnoge karakteristike koje se mogu očekivati od uticaja klimatskih promena na društvo. Ova pandemija je nastala i razvijala se brzo i postala je globalna pojava sa značajnim ekonomskim uticajem. To je promenilo način funkcionisanja gradova i verovatno će imati trajan uticaj na način na koji ljudi rade, provode svoje slobodno vreme i koriste javne prostore. Danas u 2022. godini kao da smo ušli u novu eru u koju je zakoračio i Leskovac.
U sklopu paketa mera, pojedinačne mere i aktivnosti označene su sledećim oznakama:
– regulatorne (R) – kojima se uspostavljaju standardi i pravila kojima se uređuju odnosi u društvu;
– podsticajne (P) – u koje spadaju fiskalne (subvencije, porezi i drugo) i druge finansijske i nefinansijske mere;
– informativno-edukativne (I, E, IE) – informacione i obrazovne kampanje;
– obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu i javne investicije kroz kapitalne i infrastrukturne projekte, investicije i dr. (DU-JI).
Izazovi koji predstoje u strateškom urbanom planiranju se mogu sažeti uvažavajući istorijski kontekst uz izreku Osvalda Špenglera da je istorija sveta istorija gradova, a ovo znači da Leskovac nije mogao da funkcioniše nezavisno od okruženja i da je, kako stoji na kraju eseja „grad bio samo kap evropeizacije i modernog u moru vekovima nepromenjenih odnosa na selu“ i zato nije mogao da „emancipuje svoje ogromno seosko zaleđe“, tako da će „taj neuspeh stići na naplatu kasnije“. Danas kada je neuspeh došao na naplatu shvatamo da razvijati se na održivim principima nije lako dostići. Održivi razvoj je dugoročan neminovan proces i za osiguranje trajnih učinaka je neophodan preduslov da društveni napredak bude kontinualan (Iz predgovora Nebojše Veljkovića za esej „Evropeizacija srpskog Mančestera 1918-1941“ (Perica Hadži Jovančić, Eseji o održivom razvoju, 2020).
Osmi deo
Лесковац …
… на прелазу из 19. у 20. век, …
… пред Други светски рат …
… и данас 2022. године.
