Okrugli sto je organizacioni oblik obrazovanja sa promenljivim sastavom učesnika, koji sa stanovišta učesnika, obuhvata zajedničku obradu nekog sadržaja uz mogućnost da svi podjednako učestvuju. Različita predznanja i iskustva omogućuju da se naizmenično preduzima ekspertska uloga. Posle uvoda u temu od strane voditelja, tok razgovora se prepušta učesnicima, koji se na razgovor odstiču odgovarajućom moderacijom, nakon čega sledi zaokruživanje problematike i rezimiranje razultata.
U ponedeljak, 31.10.2022. godine, EPuS-Leskovac organizovao je u Regionalnoj privrednoj komori okrugli sto na temu „LOKALNA KLIMATSKA PITANJA I GLOBALNA KLIMATSKA REŠENJA“. Ovaj događaj organizovan je u okviru Projekta „U Susret klimatskoj pravdi!“ koji EPuS-Leskovac sprovodi, zajedno sa partnerima Mreže EPuS-a iz Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Beograda i Sremske Mitrovice, kao deo EKO-SISTEM programa realizovanog od strane udruženja Mladi istraživači Srbije, uz finansijsku podršku Švedske.
Uz efektivnu moderaciju eksperta, dr Jasmine Radonjić, i sadržajno učešće petnaest predstavnika civilnog, privatnog i javnog sektora, učesnici Okruglog stola su – nakon dvočasovnog dijaloga o ključnim aspektima koncepta klimatski pametne lokalizacije, posebno principima ovog koncepta – zaključili sledeće:
-
Jednoglasna je ocena učesnika događaja da prezentovani Principi klimatski pametne lokalizacije predstavljaju izuzetno dobru osnovu za aktivnije, lokalno utemeljeno, konstruktivno i koordinirano uključivanje svih aktera klimatske politike u proces upravljanja klimatskom krizom na lokalnom nivou.
-
Učesnici Okruglog stola ističu posebnu važnost orijentacije na izbalansiran, uravnotežen pristup, kada je reč o efikasnosti i pravednosti u procesu predlaganja, kreiranja i usvajanja lokalnih klimatskih rešenja. U rešenja lokalne klimatske politike neophodno je primeniti praksu iz drugih zemalja, gde se određeni deo od ukupnog lokalnog klimatskog budžeta (npr. 30-40%) namenjuje za potrebe jačanja klimatske otpornosti ranjivih grupa;
-
Ključni identifikovani problemi od značaja za unapređivanje lokalne klimatske politike (kako politike ublažavanja, tako i politike prilagođavanja), posebno u smislu predloga za organizovanje zajedničke klimatske akcije su:
-
Kontinuirano smanjenje vodnih resursa, kao posledica ogoljavanja površina pod šumom, neracionalne potrošnje vode, velikih sistemskih gubitaka i sl.
-
Krajnje nepovoljan položaj stanovnika onih naseljenih mesta koja nemaju pristup funkcionalnoj vodovodnoj i kanalizacionoj mreži;
-
Nekontrolisana seča šume na Kukavici;
-
Izuzetno mala klimatska otpornost pripadnika ranjivih grupa (socijalno ugroženih, Roma, osoba sa invaliditetom, žena na selu), što posebno dolazi do izražaja tokom ekstremnih temperatura, plavnih događaja, velikuh vremenskih nepogoda isl.
-
Velika zagađenost vazduha u kritičnim mesecima;
-
Velika ugroženost biodiverziteta izgradnjom velikog broja lokalnih mini-hidroelektrana, posebno na područjima koja su suočena sa demografskim pražnjenjem Crna Trava, tj. gde ne postoji mogućnost organizovanja produktivnih klimatskih akcija;
-
Učesnici Okruglog stola smatraju da je postojeći nivo izgrađenosti lokalnih klimatskih politika znatno ispod nivoa lokalnog „klimatskog“ (ekološkog budžeta), gde se alimentiraju značajna sredstva građana.
-
Učesnici Okruglog stola pozivaju pripadnike ekspertske zajednice da se javno odrede prema stavovima grupe svetskih naučnika okup (1300), okupljenih oko holandske organizacije CLINTEL, koji osporavaju validnost globalnih klimatskih politika. Takođe, potrebno je adekvatno odgovoriti na nedavne odluke ključnih nosilaca klimatske politike (Nemačka, Holandija i dr.) da se vrate korišćenju fosilnim i nuklearnim izvorima energije. U ovom slučaju potrebno je objasniti našoj javnosti, da li je reč o trenutnoj ili trajnoj odluci i, ako je reč o trenutnoj odluci – kako će se nadoknaditi izgzbljeni korak u primenii Pariskog sporazuma.